SIGURAN IZBOR ZA VAŠE DETE!

RADNO VREME: PON-PET 16-20h, SUBOTOM 9-13h

TELEFON ZA ZAKAZIVANJE PREGLEDA 
I HITNE POZIVE: 064 445 18 52

UPALA SPOLJAŠNJEG UŠNOG KANALA - OTITIS EXTERNA

               Otitis externa predstavlja upalu kože spoljašnjeg ušnog kanala. Javlja se u svim uzrasnim dobima, a često se viđa kod dece i tinejdžera. Ovo je bolest koja se može javiti tokom cele godine, ali je najčešća tokom letnjih meseci i najviše se javlja posle boravka u vodi. Otuda se kao drugi naziv za upalu spoljašnjeg uha koristi i izraz plivačko uho.

               Usled mehaničkih i drugih nepogodnih dejstava na spoljašnji ušni kanal koža postane osetljivija i lakše dolazi do infekcije. Otitis externa nastaje zbog iritacije kože u spoljašnjem ušnom kanalu. Posle plivanja i ronjenja u rekama, jezerima i morima, voda može da se zadrži iza nakupljenog cerumena. Izbacivanje nakupljene vode u potpunosti iz uha posle plivanja je otežano. Zadržavanjem vode u ušnom kanalu stvara se pogodna sredina za razvoj mikroorganizama (najčešće bakterija) i dolazi do upale spoljašnjeg ušnog kanala.

Postoje četiri različita tipa: 

1. Akutni difuzni otitis externa, AOE – najčešći oblik koji se viđa posle plivanja – karakteriše ga brza pojava simptoma, svraba i bola u prvih 48 sati od plivanja. Može se javiti i posle čišćenja štapićem za uho ukoliko se uho tokom čišćenja povredi ili posle slušanja muzike preko slušalica. Dolazi do formiranja mirkrotraume i time se koža čini podložnom za razvoj infekcije. AOE se iz ovog razloga može javiti i kod pacijenata (najčešće starijih) koji nose slušne aparate.

  1. Akutni lokalizovani otitis externa je najčešće lokalizovan oko folikula dlake, najčešći uzročnik je bakterija Stafilococcus aures. Obično se javlja bol koji se pojačava, a ušna školjka boli i prilikom pomeranja.

  1. Ekcematozniotitis externa – obuhvata različite forme – atopijski dermatitis SLE, psorijaza…

  1. Hronični otitis externa – traje duže od šest meseci.

Etiologija:

  • 80 % AOE je bakterijskog porekla

o   Najčešće izlovane bakterije Pseudomonas aeruginosa (20-60%), Staphyloccocus aureus, Enterococcus

  • Može biti i fungalnog porekla, a česte su i mešovite infekcije (bakterijsko-gljivične)

  • Kod dece, najčešći razlozi za pojavu AOE su agresivna higijena uha (štapići za uši) i plivanje u bazenu

U preko 40% slučajeva se uzročnik ne otkrije. Patofiziološki otitis externa je površinska infekcija kože spoljašnjeg ušnog kanala.

Akutni otitis externa se najčešće javlja jednostrano.

Kako prepoznati pacijenta sa Akutnim otitisom externom?

Pacijenti se obično žale na neprijatne simptome bola ili svraba u uhu. Može se javiti bol u uhu različitog intenziteta, svrab, pritisak i nelagodnost, osećaj punoće uha, retko gubitak sluha. Važno je da pacijenti se žale na bol tokom žvakanja hrane. Ponekad se mogu primetiti crvenilo kože ušnog kanala, sekrecija ili kruste. Ponekad se može javiti i povišena temperatura, bolni limfni čvorovi sa odgovarajuće strane uha, ali se ovi simptomi retko viđaju.

Pregled uključuje anamnezu i pregled, otoskopiju i obično je sasvim dovoljan za postavljanje dijagnoze. Prilikom pregleda nalazi se bolan tragus, nekada i osetljivost aurikule prilikom pokreta. Otoskopija je bolna, a vidi se crvenilo kože kanala sa lokalnim ekskorijacijama. Zapaljenska reakcija delova kože sužava kanal i dovodi do edema koji izaziva pritisak i pojačava bol. Dijagnoza je relativno laka, jer se karakteriše suženjem membranskog dela kanala, bolom pri pritisku na tragus i pokretanju ušne školjke, uz neizmenjenu bubnu opnu. 

Terapija:

  • Lokalni preparati za dezinfekciju spoljašnjeg ušnog kanala

  • Vodeće domaće i internacionalne smernice – prva linija za terapiju otitisa eksterna topikalni antibiotik, sa ili bez kortikosteroida.

  • Sistemski antibiotik, u slučaju kada se infekcija proširi izvan spoljašnjeg ušnog kanala.

  • Izbor topikalnog antibiotika (kapi za aurikularnu primenu) zavisi od antibakterijskog spektra, podnošljivosti, potencijalne ototoksičnosti (aminoglikozidni antibiotici), režima doziranja.

o   Ukoliko postoji perforacija bubne opne, ne preporučuje se primena ototoksičnih lekova (aminoglikozidni antibiotici), zbog rizika od oštećenja slušnog nerva.

Preventiva: Toaleta i higijena spoljašnjeg ušnog kanala. Prevencija otitis externe je najvažniji deo zaštite od infekcije. Važno je izbegavanje agresivne higijene uva (korišćenje štapića za uši). Takođe je potreban oprez i u korišćenju preparata za održavanje higijene, jer postoji rizik da se poremeti kisela PH kože spoljašnjeg ušnog hodnika.

Ukoliko pacijent ima sklonost ka povećanom stvaranju cerumena, savetuje se povremeni odlazak kod ORL specijaliste na čišćenje spoljašnog ušnog hodnika.

dr Valentina Videnović

neonatolog – pedijatar            

NAPOMENA: Tekstovi na sajtu služe za dodatno informisanje građanja i nisu zamena za lekarski pregled. U slučaju bilo kakvog zdravstvenog problema obratite se lekaru i ne primenjujte savete sa sajta na svoju ruku, bez konsultacija sa lekarom. 

Adresa:
Bulevar oslobođenja 92, PC „Dezert“, I sprat

Telefon za zakazivanje pregleda i hitne pozive:
064 445 18 52

e-mail: valdr_vid@yahoo.com
Facebook/@vidvalpediatrica

Radno vreme:
Pon – pet: 16-20h
Subota: 9-13h

Sva prava zadržana. Dizajn Digitalno oko