SIGURAN IZBOR ZA VAŠE DETE!

RADNO VREME: PON-PET 16-20h, SUBOTOM 9-13h

TELEFON ZA ZAKAZIVANJE PREGLEDA 
I HITNE POZIVE: 064 445 18 52

ŠTA TREBA ZNATI O PRODUŽENOJ ŽUTICI

            Nakon 7. dana života i otpusta iz porodilišta žuta prebojenost kože može da potraje što stvara zabrinutost majke i okruženja. U tom slučaju treba se sa bebom javiti pedijatru, kako bi se detaljno razmotrile okolnosti koje mogu biti bezopasne ali i opasne. Žutica može da potraje 1-3 meseca i tada govoroimo o produženoj žutici kod beba. Svakodnevni pregledi novorođenčeta  nose dileme koliko je žuto? Da li je danas manje ili više žuto? Da li odložiti vakcinaciju hepatita B? Kako hraniti bebu? Da li produženu žuticu treba lečiti i kako? Takođe postoji stah od ponovnog boravka u bolinici.

           Laktaciona žutica

            U novorođene dece na prirodnoj ishrani je oko četiri puta češća produžena nekonjugovana hiperbilirubinemija. Bilirubin se spontano normalizuje, deca su potpuno zdrava i normalno se razvijaju. Obično se javlja petog ili šestog dana života.

            Ređi oblik ove vrste žutice je kada se javi krajem druge ili početkom treće nedelje života u potpuno zdravih beba. Vrednosti bilirubina u krvi mogu biti od 250 do 360 mmol/l. Kada se obustavi dojenje odnosno prirodna ishrana nekonjugovani bilirubin se normalizuje unutar sedam dana  i u velikom broju slučajeva ponovno uvođenje prirodne ishrane ne dovodi do ponovne pojave žutice. Pretpostavlja se da jedan izomer prirodnog steroida pregnandiola koji se nalazi u majčinom mleku usporava enzim glukuronil transferazu koji je odgovoran za konjugaciju bilirubina. Aktivnost ovog enzima usporava i prisustvo lipoproteinske lipaze u humanom mleku, koja pak povećava crevnu lipolizu i nastajanje masne acidemije. U mleku majki dece sa produženom žuticom povišen je  nivo beta glukuronidaze, koji dovodi do dekonjugacije odnosno otpuštanja vezanog bilirubina od proteina plazme  i ponovne crevne reapsorpcije bilirubina.

            Danas preovladava stav da ne treba prekidati dojenje  zbog produžene laktacione žutice zato što su to zdrava deca i ovo je praktično fiziološka pojava zbog nezrelosti bebinih creva i jetre koje se vremenom prevazilazi a nivo nekonjugovanog bilirubina se vremenom normalizuje. Iz tog razloga i vakcinu protiv hepatitisa B ne treba odlagati.

            Žutica zbog smanjenog unosa mleka ili tečnosti

            Zbog nedovoljnog unosa tečnosti u organizam krv je gušća a svi njeni sastojci imaju povišene vrednosti pa tako i bilirubin. Dehidracija se javlja zbog nedovoljanog unosa majčinog mleka. Zato je osnovni preduslov kada beba ima produženu žuticu, da se izbegne dehidracija, da bude dovoljno dojena ili pravilno i dovoljno hranjena mlečnom formulom. Ukoliko je beba dobro hranjena i hidrirana, dodatno pojenje vodom neće smanjiti žuticu.

            Žutica zbog povećanog stvaranja bilirubina

            Najčešći uzrok je povećano razaranje eritrocita  usled nepodudarnosti krvih grupa (ABO) ili RhD faktora između majke i novorođončeta pa se to zove hemolitička bolest novorođenčeta. Izraženija žutica  koja traje nakon osmog dana života je kod beba čije majke imaju  0 (nultu) krvnu grupu i koje su po RhD faktoru negativne, pa tako postoji ABO ili RhD inkopatibilia majke i deteta. Ova vrsta produžene žutice zahteva lečenje kako na rođenju tako i nakon osmog dana života ako su vrednosti bilirubina visoke, a parametri krvne slike loši, odnosno postoji anemija kod bebe. I u ovom slučaju dojenje ne treba prekidati kada za to postoje uslovi.

            Žutica zbog naslednog poremećaja metabolizma bilirubina

            U 2-7% populacije postoji nasledni, benigni oblik familijarne hiperbilirubinemije Gilbertov (Žilbertov) sindrom. On predstavlja  smanjenu aktivnost enzima  glukuronozil transferaze pa je smanjen proces vezivanja i izlučivanja bilirubina. Novorođenčad imaju produženu žuticu i  zahtevaju citogenetsko ispitivanje da bi se utvrdila familijarna benigna hiperbilirubinemija. Ovaj oblik produžene žutice ne zahteva primenu terapije.

            Postoji teži oblik bolesti koji se nasleđuje,  Crigler-Najjarov sindrom (tip I i II) i karakteriše ga potpuni nedostatak ili varijabilni nedostatak  enzima koji je odgovoran za konjugaciju bilirubina odnosno vezivanje za proteine u krvi. Nakon toga se bilirubin transportuje do jetre gde se obrađuje i izlučuje putem žuči u digestivni trakt a odatle ekskretuje putem stolice i mokraće. Dokazuje se citogenetskim ispitivanjem.

            Hipotireoza –smanjena funkcija štitne žlezde

            Ovaj poremećaj rezultira smanjenim nivoom hormona štitne žlezde i manifestuje se produženom žuticom. Ali ne brinite, u našoj zemlji  svakoj bebi  obično u trećem danu života se radi skrining – test na hipotireozu tako da se eventualni produženi oblik žutice na vreme dijagnostikuje. U slučaju nižih vrednosti hormona mama dobija obaveštenje o potrebi za ponovnim skiningom (ponovono uzimanje krvi iz bebine pete) ili biva obaveštena o razlozima početka terapije  hormona štitne žlezde.

            Konjugovana žutica

             Ovo je uvek patološka žutica a vrednosti konjugovanog bilirubina su povišene. Ova vrsta žutice zove se holestatska žutica. Jetrini enzimi su normalne aktivnosti, a dojenje nema uticaja na pojavu ovog tipa žutice. Kod holestatske žutice postoji problem u lučenju žuči a uzroci mogu biti: infekcija jetre (virusom B,C), oštećenje jetrinih ćelija toksinima i lekovima, kao i postojanje anatomske urođene greške u žučnim putevima koji izlaze iz jetre. Žutica je blago do umereno jaka, može se nadovezati na fiziološku žuticu i može trajati tri do četiri nedelje. Karakteristična je zelenkasta nijansa kože. Stolica je bledo-siva, a mokraća tamno žuta. Ova novorođenčad slabije napreduju u telesnoj masi  a kasnije se jetra uvećava dok  laboratorijske analize govore o povećanom propadanju jetrinih ćelija.

            Najčešći razlog produžene žutice je laktaciona žutica  kod potpuno zdravih beba. Sve oblike i razloge produžene žutice kod terminskih beba nakon 8. dana života,  a kod prevremeno rođenih nakon 14. dana života treba ozbiljno analizirati i pratiti.

 

dr Valentina Videnović

neonatolog – pedijatar            

NAPOMENA: Tekstovi na sajtu služe za dodatno informisanje građanja i nisu zamena za lekarski pregled. U slučaju bilo kakvog zdravstvenog problema obratite se lekaru i ne primenjujte savete sa sajta na svoju ruku, bez konsultacija sa lekarom. 

Adresa:
Bulevar oslobođenja 92, PC „Dezert“, I sprat

Telefon za zakazivanje pregleda i hitne pozive:
064 445 18 52

e-mail: valdr_vid@yahoo.com
Facebook/@vidvalpediatrica

Radno vreme:
Pon – pet: 16-20h
Subota: 9-13h

Sva prava zadržana. Dizajn Digitalno oko